Biotehničke mere u organskoj proizvodnji povrća

Autor teksta:  prof.emeritus Branka Lazić

Biotehničke mere u organskoj proizvodnji povrća čine celovitost (agroekološke i biotehničke) prilagođenu raznolikosti biljnih vrsta. Od brojnih biotehničkih mera izdvojićemo samo neke koje su karakteristične za bio-baštovanstvo.

Obrada zemljišta treba da je prilagođena tipu i plodnosti zemljišta i uvek je plića (osim kada se ukaže potreba za podrivanjem) 15-20 cm (za osnovnu), a letnja 10-15 cm i uvek bez prevrtanja plastice. Kada se uspostavi sistem bio-bašte, zemljište se samo rastresa.

U bio-bašti zemljište je malčovano (živ ili suv malč) tako da se može primeniti i obrada u trake i redove za setvu. Na malčovanom (nastrto ili zasejan usevom) zemljištu izostaje međuredna obrada, kao i ogrtanje, ili se ove dve mere nege izvode pre malčovanja. Ono sprečava razvoj korova, poboljšava vodne i vazdušne uslove u zemljištu, povećava sadžaj organske materije što, uz manja kolebanja temperature zemljišta, omogućava i bolji rad mikroorganizama. Sve to povećava plodnost zemljišta i doprinosi boljem rastu i razvoju biljaka, ranijem sazrevanju i većem prinosu i kvalitetu. Na pokrivenom zemljištu broj zalivanja se smanjuje, ali zbog sporijeg zagrevanja zemljišta veća je opasnost od mraza. Malčovanjem se zemljište štiti od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima, ali se smanjuje i isparavanje vode.

Zaštićena bio-bašta malčovana slamom, S. Korać, Apatin

Za malčovanje se koriste različiti organski i sintetički materijali. Najbolja je iseckana slama kojom se u sloju od oko 10 cm nastire zemljište. Usled rastresitosti slame (zbog vazduha kao izolatora) temperatura zemljišta ispod slame može biti i 5oC niža od temperature golog zemljišta. Slama zadržava vodu (oko 2,5 l po m2), te se količina vode za zalivanje mora podesiti prema ovome. Za nastiranje se koriste i svi zdravi biljni otpaci (trava, delovi povrća, lišće), strugotina, kompost. U organskom povrtarstvu kao malč se koriste i neke vrste koje imaju i efekat zaštite od bolesti štetočina i korova. Tako je kopriva odličan pokrivač za sve vrste povrća, obogaćuje zemljište hranivima; listovi gaveza koriste se u usevu paradajza kao dobar izvor kalijuma, a biljka buvač kao zaštita krompira od krompirove zlatice. Organski materijal za nastiranje stavlja se ili odmah po setvi (ako se redovi vide) ili sadnji odnosno, kada su uočljivi redovi povrća ili posle ogrtanja kod vrsta gde je ova mera poželjna (krompir, vrežaste vrste). U toku vegetacije biljke se uobičajeno zalivaju, prihranjuju, a organski malč se postepeno razgrađuje u odlično đubrivo. Odličan malč materijal su i usejane biljke između redova povrća “zeleni malč”. Za malčovanje može (na plodnom zemljištu) da se koristi bela, tamna, a najčešće crna folija koja se razgrađuje pod uticajem sunca, a u zemljištu podleže encimatskoj razgradnji. Pre nastiranja, zemljište se na odgovarajući način obradi, pođubri i zalije, a zatim se preko leje zategne folija ili malč papir i ukopa duž ivica leja. Nerazgradiva folija se posle ubiranja povrća iznosi sa njive, bašte ručno ili mehanizovano.

Takođe, povećanje plodnosti zemljišta je osnov uspešne proizvodnje povrća u bio-baštovanstvu. Pored već nabrojanih mera, poboljšanju plodnosti zemljišta doprinose organska đubriva kao što su kompostirani stajnjak, baštenski kompost, glistenjak i druga sertifikovana organska đubriva. Primenjujući sistem plodoreda osigurava se dovoljna količina organske materije u zemljištu i pospešuje rad mikroorganizama i stvaranje humusa i elemenata ishrane. Uz to, na primer, stajnjak ima efekat tri godine. U prvoj godini iz stajnjaka se iskoristi 20-35% azota, 20-35% fosfora i oko 67% kalijuma.

Mogu se koristiti i brojna dozvoljena sertifikovana organska đubriva kao što su krmno brašno, koštano brašno, riblje brašno, drveni pepeo, kameno brašno – najbolje od granita i bazalta. Tečna organska đubriva kao što je humusin, fermentisani ekstrakti biljaka, zatim oparak, uvarak, macerat biljaka bogatih hranljivim materijama i sa fitoncidnim efektom, koriste se za prihranjivanje useva (valerijana, kopriva, maslačak, gavez, komorač, kamilica, kupusnjače i neven). Za podsticanje rasta plodovitog povrća i voća koristi se tečno đubrivo od valerijane (ceđen sok samlevenih cvasti u fazi otvorenih cvetova – razredi se jedna kap u 1 l kišnice), što je dovoljno za prskanje 10 m2. Sok od valerijane (Valeriana officinalis) dobra je zaštita i od mraza. Kada se očekuje mraz biljke se predveče prskaju razređenim sokom.

Pored navedenog, združeni usevi – mešane vrste su odlika bio-bašte. Oni u bio-bašti nisu samo deo estetskog izgleda već obavezna ekološka mera, preventiva u zaštiti povrća od bolesti, štetočina i korova.

U tabeli pogledajte koje vrste je dobro zajedno gajiti.

Takođe, biohemijske supstance koje stvaraju i luče (korenom ili nadzemnim delovima biljke) neke biljne vrste, odbijaju štetne zemljišne i druge insekte i tako čuvaju biljke susede. Tako kadifica luči tiofen, koji odbija nematode. Kadifica i neven koriste se za biološku dezinfekciju zemljišta (biofumigacija) u zaštićenom prostoru i bašti. Setvom i gajenjem kadifice kao prethodnog useva, zemljište se čisti od nematoda i nekih štetnih gljivica (posebno značajno za gajenje paradajza, luka i mrkve). Sličan efekat ima bela slačica, koja je istovremeno i dobro zelenišno đubrivo. Za suzbijanje korova koristi se zeleni malč od raži. Hemijske supstance raži sprečavaju prorastanje korova, ali nisu štetne pri gajenju povrća iz rasada. Loboda i štira privlače lisne vaši i štite papriku; paradajz smanjuje intenzitet napada kupusnog moljca i odbija buvač; brokola odbija štetočine krastavca; maslačak smanjuje napad fuzariuma paradajza; buvač odbija štetočine krompira; celer štiti kupus od insekata; dragoljub privčlači lisne vaši; pasulj i mak u krompiru smanjuje brojnost krompirove zlatice, kopriva uz povrće daje biljkama veću otpornost, odbija puževe i povećava miris povrća i dr.

Biljke intenzivnog rasta nadzemnih delova dobre su kao senovita mesta i stvaraju pogodnu mikroklimu (lubenica u kulisi kukuruza, pasulj uz kukuruz i dr.) za neke vrste, a one koji dobro pokrivaju zemljište su zeleni malč, usejavaju se između redova povrća. Pored zaštite zemljišta od erozije i korova one su odlično zelenišno đubrivo.

Već smo naglasili da čudesan svet bio-bašte olakšava biološku kontrolu bolesti, štetočina i korova. Pored istaknutih primera uticaja biljaka na zdravlje povrća, značajno je da bio-bašta pruža dobre uslove za život korisnih insekata kao što su bubamara, uništava lisne vaši; uholaž se hrani lisnim vašima; jedna osa potajnica može da uništi oko 1.000 vaši; grinje pljačkaši hrane se crvenim paukom i dr.

U biološkoj kontroli zdravlja povrća značajno mesto imaju i male životinje npr. žabe, ježevi, slepi miš, ali i ćurke, morke koje uništavaju krompirovu zlaticu, kao i ptice, posebno senice i detlići. Jedan par senica za ishranu svojih mladih dnevno sakupi 300-350 raznih gusenica. Zato u bio-bašti, odnosno povrtnjaku treba postaviti kućice za ptice. Neke životinje, ali i ptice, mogu da nanesu i štetu. Tako rovca treba uništavati pomoću toplog stajnjaka (rovac se skuplja na stajnjak) ili običnim zalivanjem (važi i za krticu), što se i primenjuje u lejama i plastenicima, dok ricinus, kadifica, zova i melisa mirisom odbijaju krtice i slepo kuče.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *