Bojan Vojnov: Organska proizvodnja predstavlja izazov koji zahtijeva ozbiljan rad i konstantno prisustvo u polju

Bojan Vojnov je asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a pored akademske karijere, ovaj mladić je uplovio u svijet kreativnog preduzetništva. Osnivač je nevladine organizacije „Srbija moj dom“ koja omogućava promociju, podršku i profesionalni razvoj mladih, a kada je riječ o organskoj poljoprivredi, Vojnov je optimista.

Smatram da je upravo takav koncept jedan od održivih modela u kom malo seosko domaćinstvo može da nađe svoje mesto na tržištu, svoju mikronišu i ponudi probirljivijim kupcima proizvod sa dodatom vrednošću”, rekao je Vojnov.

Organsko.org: Završili ste Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smjer organska poljoprivreda. Odakle interesovanje baš za ovaj smjer?

Bojan Vojnov: Ako bih ponovo imao 19 godina, verovatno bih uradio isto. Oduvek me je privlačila veza imeđu prirode I poljoprivrede, a život na selu islikan pejzažima banatske ravnice sa mnogo dolina učinili su da moj poziv bude usmeren ka privrednoj grani od koje svi podjednako zavisimo, i onaj u gradu i onaj na selu i bogat i siromah. Tako je i počelo. Moj smer je bio druga generacija novoakreditovanog smera Organska poljoprivreda na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

A na pitanje, „zašto organska?“, zahtevalo bi verovatno mnogo vremena da nabrojimo sve razloge, ali u najkraćem: Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, očuvanje zdravlja i blagostanja ljudi, prirode i njenog diverziteta.  I eto, nakon jedne decenije imam tu čast da znanje i dalje stičem od svojih kolega, profesora i da to delim sa novim generacijama studenata i poljoprivrednim proizvođačima.

Organsko.org: Angažovani ste kao asistent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. S obzirom da vam je to uža naučna oblast objasnite nam u čemu se ogleda značaj organske poljoprivredne proizvodnje? Koje su prednosti u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju?

Bojan Vojnov: Mnogi organsku poljoprivredu povezuju sa proizvodnjom zdrave hrane, ali ona zasigurno predstavlja mnogo više od toga. Kao koncept održive poljoprivrede, organska poljoprivreda predstavlja složen proces proizvodnje hrane bez primene sintetičkih mineralnih đubriva, pesticida, aditiva, pri čemu se pored proizvodnje hrane indirektno utiče na očuvanje biološke raznolikosti, ciklus kruženja materije i biološku aktivnost zemljišta.

Poznavanjem prirodnih zakonitosti, organska proizvodnja omogućava uključivanje brojnih činilaca u harmonični sistem u kojima različiti organizmi i živi svet imaju važnu uzajamnu ulogu. Pa tako postoje biljke prijatelji koje štite gajeni usev od štetočina, ili korisni insekti koji u svojoj ishrani koriste druge, za gajenu biljku, štetne insekte itd. Iako su podeljena mišljenja o nutritivnom kvalitetu organskih i konvencionalnih proizvoda, dodatna vrednost ogranske hrane ogleda se u zdravstvenoj bezbednosti, bez rezidua pesticida, teških metala, antibiotika u proizvodima namenjenih za ljudsku ishranu.

Da bi se takav spoj prirode i čoveka ostvario, neophodno je da se proizvođač dobro pripremi za novi koncept proizvodnje hrane. S toga je i pravilnikom o organskoj proizvodnji propisan period konverzije (prelazni period) koji traje 2-3 godine od momenta potpisivanja ugovora sa sertifikacionom kućom, kako bi se poljoprivredni proizvođač prilagodio novim uslovima proizvodnje. Međutim sve to zahteva znatno više rada i broja časova provedenih u polju, pa su istrajnost i strpljenje u ovom poslu od posebnog značaja.

S obzirom na usitnjenost poseda kod većine gazdinstava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, okretanje ka organskoj biljnoj proizvodnji i ekstenzivnom stočarstvu može biti jedan od multifunkcionalnih alternativnih oblika i komparativnih prednosti domaćeg agrara.

Organsko.org: Radili ste kao marketing menadžer u Vojvođanskom klasteru organske poljoprivrede. Kakva su Vaša dosadašnja iskustva kada je riječ o organskoj proizvodnji?

Bojan Vojnov: Od usvajanja zakonodavnog okvira i pravilnika o organskoj proizvodnji u Republici Srbiji, svake godine beleži se blagi porast broja sertifikovanih površina. Broj sertifikovanih površina u 2019. godini u sistemu organske proizvodnje iznosio je oko 19.300 hektara, što je 0,4 % od ukupnih poljoprivrednih površina. Međutim, sve više se u svetu beleži eksponencijalan rast kada je u pitanju ovakav vid održive poljoprivrede.

Uspešan primer jeste Austrija sa preko 21% sertifikovanih površina, dok ambiciozni potez Danske je da u većini postane zemlja u kojoj se proizvodi organska hrana. Ovakav ilustrovani primer jeste samo praktičan indikator tržišta u kom vladaju zakoni ponude i potražnje, pri čemu je ovaj drugi faktor i dalje veći u odnosu na prvi. Tako je Vojvođanski klaster organske poljoprivrede osnovan sa ciljem da poveže proizvođače, distributere i potrošače i time podstakne njihovo međusobno delovanje, a u cilju unapređenja organske proizvodnje hrane na teritoriji Vojvodine.

Pored promocije organske proizvodnje i proizvođača, uloga klastera se ogleda i u spovođenu domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti organske poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Organsko.org: Bili ste stipendista Kentucky univerziteta i USDA na projektu omladinskog preduzetništva u ruralnim sredinama. Recite nam nešto o tome?

Bojan Vojnov: Tokom studija ukazala mi se posebna prilika da budem stipendista Kentucky univerziteta i da u saradnji sa USDA, Institutom za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda i PSSS „Institut Tamiš“ iz Pančeva učestvujem u implementaciji programa za razvoj mladih u ruralnim sredinama  pod nazivom „4H“. Program 4H nastao je u Pensilvaniji 1902. godine, a danas je prisutan u 90 zemalja sveta i ima za cilj razvoj mladih u ruralnim sredinama.

U Srbiji implementacija programa bila je u periodu od 2012. do 2014. godine, sa akcentom na razvoju preduzentičkih veština kod mladih srednješkolskog uzrasta, kako bi po završetku školovanja unapredili proizvodnju na seoskom gazdinstvu. Mladi su kroz ovakav program u različitim krajevima Srbije uz podršku mentora i mladih lidera, imali priliku na nauče o proizvodnji, marketingu, kalkulacijama its.

Uspeh programa se danas ogleda u tome što su neki od učesnika ozbiljni proizvođači na svojim gazdinstvima, a neki od njih se bave i organskom proizvodnjom i preradom hrane.

Organsko.org: Pored toga što se bavite naučnim radom, osnivač ste nevladine organizacije „Srbija moj dom“. Čime se bavi vaša organizacija?

Bojan Vojnov: Udruženje „Srbija moj dom“ osnovano je pre 3 godine i danas predstavlja omladinsku organizaciju koju čine visoko obrazovani mladi ljudi. Kroz različite aktivnosti i projekte udruženje ima za cilj promociju turističkih potencijala i očuvanje prirode. Srbija je divna zemlja, sa prelepom prirodom, bogatom kulturom i tradicijom i to parče plavog neba iznad Srbije ima neku posebnu vedrinu.

Ako smo u stanju da se divimo tuđem dvorištu, onda smo u stanju da i naše pospremimo kako bi uživali u onome što nam je dato. Svaka bačena flaša, slomljena klupa, zakačena kesa na grani, nije odraz ni dobrih ni loših vremena, dostupnosti ili uskraćenosti, osnovnog ili viskog obrazovanja, nego odraz naše ličnosti. Tako smo započeli najpre sa promocijom turističkih potencijala južnog Banata i osnovali program „Deliblatska peščara u smiraj dana“ koja okuplja zaljublenike u prirodu i najveću kontinentalnu peščaru u Evropi.

Pre dve godine u okviru udruženja osnovana je sekcija koja se bavi produkcijom dokumentarnih filmova, među kojima izdvajamo filmove „U dolovima ravnice“ i „Kolevka vremena“ kao dva nagrađena filma na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima, a sa ciljem predstavljanja prirodnih lepota, kulture i tradicije, za kojima traga savremeni čovek, već pomalo umoran od brzog načina života.

Organsko.org: Ima li organska proizvodnja budućnost na ovim prostorima?

Bojan Vojnov: Volim da kažem da organska poljoprivreda ima budućnost, jednostavno, uvek sam optimista po tom pitanju. Smatram da je upravo takav koncept jedan od održivih modela u kom malo seosko domaćinstvo može da nađe svoje mesto na tržištu, svoju mikronišu i ponudi probirljivijim kupcima proizvod sa dodatom vrednošću. Tome svedoče i subvencije koje su od ove godine od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu RS uvećane za 400 % za organsku biljnu proizvodnju i za 40 % u odnosu na konvencionalnu stočarsku proizvodnju. To i jeste jedan od pravaca razvoja organske proizvodnje, gde državni aparat treba da ima ulogu u podsticanju seoskog stanovništva kroz različite modele subvencija da ostanu na selu, razviju novi model poslovanja svog gazdinstva, ali i da budu inovativni, u koraku sa vremenom i trendom.

Uostalom, kojim god poslom se bavili, a da pri tom želite da postignete dobre rezultate, nephodno je posvetiti vreme svakodnevnom učenju. Uvek se obradujem primerima dobre prakse gde najčešće mladi, visokog obrazovanja, ulaze u ovakav vid preduzetništva i to onda uliva nadu. Primera radi, kada završite dva fakulteta i počenete sa proizvodnjom jabuke na svojoj dedovini ili isto tako završite dva fakulteta i započete proizvodnju jagode i udružite se lokalnim mladim ljudima i krenete u još ozbiljniju proizvodnju, ili pak usavršite tehnologiju proizvodnje voćnih rolnica i sokova i znanje sa fakulteta prenesete u razvoj vaših proizvoda,  to eksplicitno naglašava da organska proizvodnja ima budućnost. Iz to razloga verujem u mlade ljude koji su spremni da svojim znanjem i idejama menjaju svet na bolje.

Organsko.org: Na kraju, šta biste savjetovali poljoprivrednim proizvođačima, naročito onima koji tek žele da se bave organskom proizvodnjom?

Bojan Vojnov: Nikada neću zaboraviti reči jednog starog kovača iz sela „Kovački zanat nije težak, ako voliš, a onaj koji posao radi samo zbog para, taj nikada neće postati majstor“. Organska proizvodnja predstavlja izazov koji zahteva ozbiljan rad i konstantno prisustvo u polju. Da bi se neko bavio organskom proizvodnjom, neophodno je da to zaista voli i bude istrajan.

Organska proizvodnja se zasniva na 4 principa: princip zdravlja, pravednosti, ekologije i princip negovanja i staranja. Ako se u nekom od principa ne pronalazite, najbolje je da još jednom razmislite da li je ovakva proizvodnja baš za vas. Proizvodnja hrane koja sadrži elemente ekološkog pogleda na svet, može doneti pozitivne rezultate i sa materijalnog aspekta, ali je jako važno raditi na kvalitetu i inovativnosti svojih proizvoda, a tržište to ume da prepozna. Iako je poslednjih decenija izražen trend demografskog gravitiranja ka urbanim sredinama, naročito mlađe populacije, valjalo bi sačuvati parče dedovine, pa kad se trend preokrene nešto na tom zemljištu i posejati.