ORGANSKA POLJOPRIVREDA – IZAZOV I ZADOVOLJSTVO

Autorica teksta: dipl.ing. – master Aleksandra Alavanja

Prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu i đubrenje u proizvodnji hrane ugrozila je njenu bezbednost i kvalitet, zdravlje ljudi i životinja, ali i prirodne cikluse važne za opstanak života.

Iz navedenih razloga, sve više ljudi se okreće ka organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Masovna upotreba pesticidnih preparata, njihovo zadržavanje u zemljištu, vodi, hrani, navodi nas da se vratimo prirodi i uzimamo samo ono što nam i sama daje. Međutim, kao rezultat ljudskog delovanja, prelazak na organsku proizvodnju nije lak.  Štaviše, veliki je izazov.

Za započinjanje organske poljoprivredne proizvodnje i postizanje zdravih prinosa, bez sadržaja teških metala, pesticidnih jedinjenja i drugih supstanci štetnih po ljudsko zdravlje, potrebno je ispuniti odgovarajuće uslove.

Među prvim se ističu kvalitet zemljišta, odabir parcele, te njena prostorna izolovanost. Zemljište treba da poseduje odgovarajuće osobine u zavisnosti od toga koje biljne vrste će se na njemu gajiti. Sledeća stavka jeste proces konverzije, tj. prevođenja zemljišta iz konvencionale u organsku proizvodnju. Ovaj proces podrazumeva izostanak primene sredstava za zaštitu bilja koja nisu registrovana u organskoj proizvodnji, navodnjavanje nekontaminiranom vodom, te đubrenje isključivo organskim (npr. stajnjak) i drugim dozvoljenim đubrivima u toku tri godine. Pre, a naročito nakon datog procesa, vrše se potrebne analize, te njihovi rezultati upoređuju sa zahtevanim parametrima. Jedino se  zemljište koje je bilo zaparloženo dve do tri godine može odmah koristiti u svrhe organske proizvodnje, ali pod uslovom da ispunjava sve ostale uslove. Osim navedenog, veoma je važna prostorna izolacija, odnosno udaljenost izabrane parcele minimalno 300 m od susednih parcela, ali i prisustvo zaštitnih pojaseva. Time se, između ostalog, postiže zaštita od spontanog dospevanja pesticida driftom i vetrom, izduvnih gasova poljoprivredne mehanizacije i sl. Ukoliko se kao zaštitni pojas zaseju neke od medonosnih biljaka, dobijaju se benefiti u vidu privlačenja oprašivača i pospešivanja oplodnje gajenih biljaka.

 

Sledeći preduslov za zasnivanje organske proizvodnje jeste kvalitetna, nezagađena i pesticidima nekontaminirana voda za navodnjavanje. Pre nego što započne konverzija, vrlo je važno znati kakvom vodom raspolažemo i u ovom segmentu ljudi se susreću sa raznim poteškoćama. Bilo da je reč o površinskoj ili podzemnoj vodi, najpre je potrebno sprovesti zahtevane analize radi utvrđivanja klase kojoj ona pripada. Voda koja se primenjuje u organskoj proizvodnji treba da je I ili II klase, što znači da po hemijskim, fizičkim i biološkim parametrima odgovara određenim kriterijumima svojstvenim navedenim klasama.

Kada se zadovolje svi zahtevi kako bi se pristupilo organskoj proizvodnji, izazovima ipak nije kraj. Obrada je sledeća na listi. Zbog specifičnosti svih navedenih uslova, organska proizvodnja se odvija uglavnom na manjim površinama, gde se obrada svodi na ručnu, dok se mehanička (automatizovana) treba izbegavati ili svesti na najmanju moguću meru, usled emisije izduvnih gasova.

Ako smo ipak uspeli da rešimo pitanje zemljišta, izolacije, vode i obrade, te je usev/zasad na parceli i mislimo da je sve kako treba, javljaju se štetni insekti, fitopatogeni organizmi i dr., sto je još jedna od prepreka koje treba preskočiti na putu ka zdravim, organskim proizvodima. Izbegavanje njihove masovnije pojave postiže se primenom plodoreda, a u cilju njihovog suzbijanja dozvoljeno je primenjivati samo ona sredstva za zaštitu bilja koja su registrovana u organskoj proizvodnji – jedinjenja na bazi bakra, sumpora, kalijuma, supstance biljnog i životinjskog porekla poput želatina, lecitina, piretrina, rotenona, te mikrobiološki preparati. Uspeh u suzbijanju mnogih štetočina ispoljavaju takođe i etarska ulja, kao i biljni ekstrakti.

Sve do sada opisano predstavlja samo neke od zahteva koji se postavljaju pred organske proizvođače, kako pre započinjanja, tako i u toku same proizvodnje. Imajući u vidu cilj kom se stremi, svaki napor da se sačuva priroda i proizvede kvalitetna i zdrava hrana, vredi, te ga i priroda višestruko nagrađuje.