Uticaj pesticida na vodu

Autorica teksta: doc.dr Dragana Šunjka

Poljoprivreda, kao jedan od najznačajnijih korisnika vodnih resursa, osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog potencijala, potrošnjom u svrhu navodnjavanja, znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda, kao i zemljišta. To se, pre svega, ogleda u intenzivnoj i/ili neadekvatnoj primeni sredstava za zaštitu bilja (pesticida) i đubriva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, što dovodi do akumulacije njihovih ostataka u životnoj sredini.

Zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda i sedimenta pesticidima može biti posledica njihove direktne primene, ispuštanja industrijskih, otpadnih voda ili spiranja sa zemljišta tretiranog pesticidima. Osim erozije pesticida sa poljoprivrednih i urbanih površina, izvor kontaminacije predstavlja i njihov ambalažni otpad, kao i neuređene deponije. Naime, samo 0,1–0,3% upotrebljene količine pesticida dolazi do ciljnih organizama, dok se preostali deo ”izgubi” u životnoj sredini. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO), Kina je najveći potrošač pesticida (51%), dok se u Evropi potroši 13,8% ukupnih količina pesticida. Na svetskom nivou, potrošnja pesticida se od 1990. godine do danas gotovo udvostručila.

 Istovremeno, kvalitet vode i zemljišta u konvencionalnoj, a posebno u organskoj proizvodnji, je od izuzetnog značaja, obzirom da zdravstvena bezbednost proizvoda mora biti imperativ savremene poljoprivrede. Međutim, prisustvo ostataka pesticida u zemljištu i vodi umanjuje kvalitet dobijenog proizvoda i dovodi do smanjenja visine prinosa gajenih biljaka, usled njihovog usvajanja. Na ovaj način pesticidi dospevaju i u lanac ishrane.

Kontrola i praćenje prisustva ostataka pesticida u površinskim, a naročito u podzemnim vodama izuzetno je važna i sa aspekta pijaće vode, obzirom da podzemne vode u brojnim regionima predstavljaju jedan od glavnih izvora vode za piće. Maksimalno dozvoljena količina pojedinačnih pesticida u vodi za ljudsku upotrebu iznosi 0,1 µg/l, dok ukupna količina pesticida u litri vode ne bi smela preći 0,5 µg (98/83/EC).

Zbog direktnog toksičnog uticaja na ljude, kao i zbog uticaja na vodenu biocenozu i moguću akumulaciju u lancu ishrane, zagađenje voda pesticidima predstavlja problem koji zahteva sistematsko praćenje. Danas, brojna su istraživanja koja imaju za cilj detekciju pesticida u površinskim i podzemnim vodama, te pijaćoj vodi poreklom iz podzemnih voda.

Ova oblast je na nivou Evropske unije od 2000. godine regulisana Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC). Naime, ovim je EU postavila pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa (reka, jezera, podzemnih voda, priobalnih voda i dr.), uz poštovanje standarda kvaliteta voda na nivou celog sliva. Pored država članica, direktiva obavezuje i države kandidate za članstvo u EU. Namera je da se spreči dalje zagađenje, zaštiti i unapredi status vodnih resursa, promoviše održiva upotreba vode zasnovana na njihovoj dugoročnoj zaštiti, ukine emisija prioritetnih hazardnih supstanci. Na ovaj način smanjilo bi se postojeće i ujedno sprečila nova zagađenja.

Dopunjenom verzijom direktive (2008/105/EC), po prvi put je definisana Lista prioritetnih polutanata u oblasti politike voda, sa 33 jedinjenja, od čega 9 pesticida, dok aktuelna Lista (2013/39/EC) obuhvata 45 jedinjenja, uključujući 15 pesticida. Ovim dokumentima su definisane i supstance koje podležu preispitivanju, kako bi se utvrdilo da li spadaju u prioritetne hazardne supstance, a kada je reč o pesticidima navode se bentazon, dikofol, glifosat, mekoprop i kvinoksifen.

Najvažniji cilj Okvirne direktive o vodama predstavlja postizanje dobrog ekološkog i hemijskog statusa svih voda, a pored ostalog, odnosi se i na kontrolu prisustva ostataka pesticida. Međutim, prvobitno planiran rok za realizaciju postavljenih ciljeva (decembar 2015. godine), prolongiran je do 2021. godine. Da bi se ovo postiglo neophodno je sprovođenje kontinuiranog monitoring programa koji bi trebao da obezbedi sveobuhvatan i međusobno povezan pregled statusa voda, racionalizacija u primeni pesticida, te podizanje svesti o značaju očuvanja vodenih ekosistema.