Značaj i mjesto organske proizvodnje u savremenom društvu

Autorica: prof. emeritus dr  Branka Lazić, akademik AINS

Prošlo je 100 godina razvoja organske poljoprivrede, od pojedinačnih proizvođača preko prvih naučnih osnova (1920., 1940. i dalje) do postavljanja zajedničkih osnova i principa, formiranja IFOAM (1972 god.) uz  intenziviranje obrazovanja, naučnih i tehnoloških istraživanja. Ostvareni su značajni rezultati u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane i zaštiti biodiverziteta. Veoma su značajne pozitivne ocene EU i odluka da organska poljoprivreda više nije alternativa već deo poljoprivrede koja se bazira na primeni ekoloških i agroekoloških principa (2019/2020 god). Ona je i prihvaćeni  model za transformaciju konvencionalne poljoprivrede. Tako je napravljen novi korak razvoja organske poljoprivrede i značajno širenje proizvodnje raznovrsne, kvalitetne organske hrane uz zaštitu zdravlja ljudi i životinja, prirode i životne sredine.

Šta je organska proizvodnja?

Organska proizvodnja (uključuje poljoprivredu, preradu i distribuciju) je spoj tradicionalne, zatim konvencionalne poljoprivrede, ekoloških, agroekoloških principa i agronomije nije više alternativa već deo ukupne poljoprivrede. Pored velikog značaja u proizvodnji organske kvalitetne hrane ona je  svojim proizvodnim merama postala jedan od modela za revitalizaciju prirode, promene poljoprivre i deo borbe protiv klimatskih promena i degradacije ekosistema i očuvanje prirodnih resursa.

Složen sistem organske poljoprivrede zahteva postupnost u promenama uslova proizvodnje i sticanju novih znanja uz visok nivo bioetike (kupac treba da  veruje da je proizvod iz organske proizvodnje). Prvi korak u uvođenju sertifikovane organske  proizvodnje – period konverzije – je dobra informisanost i znanje (agronomsko, ekološko), ali i ljubav prema poljoprivredi i prirodi. Korak po korak otvara se čudesni svet organske proizvodnje. Tu neobičnost daje veći broj gajenih vrsta na bazi plodoreda (smene useva u vremenu i prostoru) i njihovih prijatelja u sklopu združenih useva, eko koridora, ivičnjaka, uz primenu agroekoloških mera. Uspešna organska poljoprivreda nije samo rad i ekonomska dobit ,već i zdravlje i lično zadovoljstvo. Ona je spoj čoveka i prirode i što više liči na prirodu, to je proizvodnja kvalitetnija. Organski sistem proizvodnje postiže se u periodu od oko 4 godine ali i više, zavisno od preduslova i rada. To je i period ekološkog uređenja polja i farme, te se tako postiže efekat prirodne sredine koji je dobar za bilje, domaće životinje i ljude. Iskustvo je potvrdilo da se organska proizvodnja razvija bolje i brže uz stalno prisustvo čoveka i stalno inoviranje znanja. Treba imati na umu da ono što je dobro za čoveka dobro je za prirodu. Raznolikost proizvodnje i proizvoda, multifunkcionalnost (poljoprivredni i nepoljoprivredni organski poslovi i usluge) omogućuju da se ostvari cilj organske proizvodnje – ekološka, ekonomska, i socijalna dobit, očuvanje biodiverziteta u cilju odživog razvoja za nas i buduće generacije.

Organska (sertifikovana) proizvodnja je zakonski i propisima definisana (najčešće prema Međunarodnoj federaciji organskih proizvođača, IFOM). Po definiciji IFOAM-a organska poljoprivreda proizvodi hranu visoke vrednosti u dovoljnim količinama, a uz interakciju sa prirodom omogućuje aktivnost bioloških ciklusa i živo zemljište i ulazi u interakciju na konstruktivan način sa svim prirodnim resursima. Ona je jedna od agroekoloških poljoprivrednih sistema gde agroekološki principi predstavljaju elemente proizvodnje i deo su inkluzije u konvencionalnu poljoprivredu. Cilj promena je veća proizvodnja i očuvanje prirodnih resursa, posebno zemljišta (preko 60% je degradirano zemljište). Mnoge agroekoške mere  su inače poznate, ali su u intenzivnoj proizvodnji često izostavljane (plodored, organska đubriva, mere koje održavaju živo zemljište, proširenje broja gajenih vrsta, združeni usevi i nastiranje zemljišta svežim ili zelenim malčem). U svojoj incijativi za povećanje agroekologije objavljenoj 2018. godine, FAO ističe da agroekologija integriše ekološke i društvene koncepte u dizajn upravljanja poljoprivrednom proizvodnjom i prehrambenim sistemima, optimizirajući interakcije između biljaka, životinja, ljudi i životne sredine.

Raznovrsna, visokovredna organska hrana najveći je doprinos organske proizvodnje za zdravlje i život ljudi. Tesna povezanost ishrane i organske poljoprivredne proizvodnje je osnova održivog razvoja. Organska hrana poseban značaj ima sada u pandemiji COVID-19 kada je potrošnja povećana za 25-30%. Organska hrana ima prednost u globalnim i lokalnim sistemima ishrane i jedna je od osnova ishrane u budućnosti. Ona je bez štetnih materija iz proizvodnje za čoveka i životinje a sistem domaćinske proizvodnje omogućuje biohemijski i energetski kvalitet (jasno zavisi od biljne vrste, sorte i vremena proizvodnje). U organskoj hrani ima više odbrambenih materija (bojenih materija, vitamina i materija specifičnih za biljnu vrstu), te posjeduje veću energetsku vrednost. Organska hrana, posebno voće i povrće, ima visok sadržaj fitohemikalija i zato je to visokovredna hrana. Nedavno objavljeni podaci, dobijeni na savremenijim analitičkim hromatografima, pokazuju pun značaj organske hrane u prevenciji i lečenju nekih obolenja (2020 god). Organska hrana i odgovarajuća ishrana imaju značajnu ulogu za smanjenje gojaznosti koja je veliki zdravstveni i ekonomski problem. O tome govori i činjenica da programi rešavanja gojaznosti predstavljaju jedan od pet prioriteta razvoja poljoprivrede do 2030 god. (EU 2019 god).

Danas, organska poljoprivreda nije više alternativa već deo ukupne poljoprivrede. To omogućuje veće delovanje i veću materijalnu podršku na globalnom ali i regionalnom nivou. Istovremeno je i obaveza za povećanje površina za 25% do 2030. godine. Poseban značaj ima fleksibilnost organske proizvodnje, naročito pri gajenju autohtonih vrsta, sorti i rasa (otpornije na sušu, stres, klimatke promene). Agroekološki principi i metode organske poljoprivrede, omogućuju smanjuje gasova staklene bašte (rezultati ukazuju da je smanjenje od 12-17%). Prednost organske poljoprivrede je i mogućnost prikupljanja, čuvanja i proizvodnje autohtonih vrsta, sorti i rasa, jer najmanje utiču na biološke osobine vrsta. Danas je prikupljanje, čuvanje i razmnožavanje genetskih resursa deo poslova organske farme, uz jasno poštovanje zakonske regulative za semenarstvo i organsku proizvodnju. Treba biti oprezan u razmeni autohtonih i drugih vrsta i sorti zbog mogućnosti širenja obolenja i unošenja novih štetnih insekata.

Mešani usev, Sigurna kuća, Sombor

Organska poljoprivreda značajno doprinosi ekonomskom jačanju porodičnih farmi i većem zapošljavanju. Novi dokumenti EU ukazuju na značaj organske proizvodnje i za raznovrsne nepoljoprivredne proizvode i usluge (reciklaža, kompost, energija i turizam – zelena ekonomija).

Novi pravci razvoja organske poljoprivrede i nove pametne inovacije i IT tehnologije doprinose popularizaciji ove proizvodnje. To, pored većeg ućešća žena, otvara put mlađim generacijama i povratku na selo. Primera dobre prakse ima dosta i treba ih koristi za sistem učenja “Prijatelj-prijatelju“ kao i za udruživanje neophodno za ekonomičniji i lakši rad organskih farmi (sa i bez stočarstva). Promene u organskoj proizvodnji nastupiće novim propisima 2021. god. koji ističu kvalitet, sledljivost, kontrolu i etičke principe kao osnovu razvoja. Takve mere već su prisutne u programima “Istinita hrana” i “Od njive do viljuške”. Gotovo svi projekti su multidisciplinarni i sveobuhvatni, tesno povezani sa sistemima ishrane. Sve prednosti organske proizvodnje treba prilagoditi ekološkim i društvenim uslovima i veličini poseda. Na malim površinama, prednost je biobaštovanstvo I gajenje specifičnih aromatičnih vrsta namenjenih lokalnom tržištu. U urbanim sredinama razvija se različito baštovanstvo. Sada se može kazati: “Gde god imaš prostora podigni svoju biobašticu”. To je pre bila priča, a danas je to realnost. Na većim površinama treba razvijati pametne organske farme.

Za ukupan razvoj, pored poznavanja organske proizvodnje i povezanosti sa prirodom, neophodna je opšta i materijalna podrška (lokalna i šira) ,dobra organizovanost i sigurno tržište,

A mi ćemo se držati poznatih reči – ko želi i hoće, daće mu se.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *