Autorica teksta: prof. emeritus Branka Lazić
Bio-bašta je svaki prostor gde se u zemljištu na principima organske poljoprivrede gaji povrće, cveće, lekovite začinske vrste, voće, ali i vinova loza uz prateće biljne vrste – korisne biljke – biljke prijatelji. U našoj bio-bašti centralno mesto zauzima povrtnjaksa različitim vrstama i sortama koje se gaje u toku cele godine, poštujući principe intenzivnog povrtarskog plodoreda kao sistema koji objedinjuje sve biotehničke mere i ekološke principe. Unošenjem ekoloških i agroekoloških elemenata koji stvaraju specifičnu zajednicu živog sveta bio bašta uz agronomski i hortikulturni dizajn postaje čarobni svet organske poljoprivrede.
Bio-bašta ima niz specifičnosti koje je izdvajaju u poseban proizvodni sistem, bez obzira na veličinu i mesto proizvodnje. Specifičnost čini agronomsko, ekološko i hortikulturno uređenje povrtnjaka i bio-bašte u celini (farmscaping), sa pravilnim rasporedom povrća, u skladu sa intenzivnim povrtarskim plodoredom, zatim pratećih vrsta – korisne i biološki aktivne biljne vrste – biljke prijatelji (povrtarske, cvetne, lekovito-začinske, hortikulturne i ratarske vrste). Tu je i šiblje, drvoredi sa vrstama koje su staništa ptica i insekata (glogovac, jarebika, bršljan, bazga, tisa i dr.), neophodni u biološkoj zaštiti povrća. Sve ovo obrazuje nove biljne zajednice, koje podsećaju na prirodna staništa. Tako nastaje čudesni svet bio-bašte. U takvoj bio-bašti omogućeno je stvaranje harmoničnih bioloških odnosa koji podstiču optimalni rast i razvoj povrća, a rezultat je kvalitet i zdravstvena bezbednost proizvoda. Bio-bašta je multifunkcionalna, omogućuje razvoj više poljoprivrednih i ne poljoprivrednih proizvodnji i usluga (domaća prerada povrća, etno suveniri i jasno agro i ruralni turizam).
Bio-bašta se zasniva na višegodišnjem planu proizvodnje čiju osnovu čini povrtaski plodored (smena useva u vremenu i prostoru) i kontinuirano gajenje dve do tri vrste na istoj leji u toku godine, uz biljke prijatelje kao združene i mešane vrste sa različitim delovanjem (kao mere preventive u biološkoj kontroli bolesti, štetočina i korova, kao zeleni ili suvi malč i kao zelenišno đubrivo), što čini plodored intenzivnim, a bio-baštu zelenom cele godine.
Povrtarski plodored je sistem koji povezuje sve ostale biotehničke mere, a istovremeno je ekološka preventiva za očuvanje “živog” (plodnog) zemljišta, neophodnog za harmoničan rast i razvoj povrća. Plodored se uspostavlja na bazi više faktora među kojima je i odnos povrća prema organskim đubrivima, pre svega, zrelom stajnjaku (kompostirani stajnjak i baštenski kompost). Na bazi odnosa prema stajnjaku razlikuju se: I grupa – vrste (gaje se prve godine) koje se obilno đubre stajnjakom (2-6 kg/m2) – vrežasto povrće, kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, celer, praziluk, beli luk; II grupa – vrste sa manjim zahtevima za stajnjakom, a koriste produženi efekat razlaganja stajnjaka (daje se od 2-4 kg/m2) – korenaste vrste, crni luk, salata, spanać, rotkvica, rotkva; III grupa – leguminoze koje obogaćuju zemljište azotom (grašak, boranija, pasulj, bob i dr.) i koje se ne đubre stajnjakom. Smenom povrća iz ove tri grupe u vremenu i prostoru dobija se tropoljni povrtarski plodored (višegodišnje vrste gaje se na odvojenim parcelama).
U intenzivnom povrtarskom plodoredu (smenom 2-3 vrste u toku godine) razlikuju se glavne kulture (najduža vegetacija ili najveći prinosi) i one opredeljuju prethodne i naknadne vrste povrća. Tako se, na primer, pre paprike kao glavne vrste, gaje salate, blitva, spanać, rane sorte graška, a kao naknadne praziluk, beli luk, luk srebrnjak, spanać. Prednost plodoreda je biološka, agronomska i ekonomska.
Povrće je bolje gajiti na lejama nego na ravnoj površini. Zemljište se na taj način brže suši i zagreva, olakšan je rad, a položajem i uređenjem podstiču se rast i razvoj povrća i daju specifičan izgled bio-bašti (leja može biti okruglog, zvezdastog oblika, ili je u obliku ključaonice, a najčešće je pravougaonog oblika, širine od 60-120, a proizvoljne dužine). Između leja su staze širine 50-60 cm, s kojih se obavljaju svi radovi na leji. Površina leje je ravna, uzdignuta (pogodna za vlažna zemljišta), udubljena ili produbljena (osnova za navodnjavanje sistemom potapanja-fitarije). Uređenje bio-bašte polazi od oblika, veličine parcele, željenih vrsta i principa povrtarskog plodoreda.
U povrtnjaku je potrebno odvojiti najmanje tri osnovna polja za vrste iz tropoljnog plodoreda, a u zavisnosti od cilja proizvodnje odvaja se i prostor za višegodišnje vrste (rabarbara, crni koren, čičoka batat i dr). Standardni izgled bašte čine polja sa ili bez leja, šira centralna staza i uže bočne staze (sve zatravljeno) kao prostor komunikacije. U okviru polja mogu se kombinovati različiti oblici leja, pored klasičnih pravougaonih i one kružne, zvezdaste, leje sa ogradicama (opreka, ispletena slama ili trska), što je stvar ličnog opredeljenja.
Ekološkom i hortikulturnom dizajnu bio-bašte doprinosi i način setve, sadnje, kao na primer redovi crvene salate koji se protežu ravno, vijugavo, figurativno kroz leju zelene salate, zatim kružno gajene vrste, kao na primer u sredini rabarbara(višegodišnja vrsta) i oko nje kao ivičnjak vlasac. Estetsko oblikovanje obuhvata i željene cvetne, lekovito-začinske vrste, voće i vinovu lozu uz njihove biljke prijatelje i uvek van povrtnjaka. Sve to se zasniva na poznavanju biologije povrća, zatim biljaka prijatelja i drugih korisnih vrsta. Celo zemljište bio-bašte treba da je pokriveno biljnim vstama, što znači manje posla oko korova i manja erozija zemljišta.
Pri planiranju proizvodnje neophodno je uspostaviti sistem za navodnjavanje i prostor za kompostiranje baštenskog organskog otpada, što je jedna od mera organske poljoprivrede. Bio-bašta je često deo turističke ponude i zato treba obezbediti prostor, odmorište za razgovor, učenje i druženje. Bez obzira na osnovna pravila, estetski izgled bašte je vaš izbor koji se vremenom menja.