Autorica teksta: Dr Dragana Šunjka
Da li nam preti potpuna zabrana upotrebe bakarnih fungicida i da li smo spremni da ih se tako lako odreknemo, samo su neke od tema koje se trenutno nameću.
Od kada je, krajem XIX veka, francuski botaničar Millardet otkrio fungicidno dejstvo bakra, ovo jedinjenje zadržalo je titulu najrasprostranjenijeg fungicida u zaštiti bilja. Formulisana kao smeša kreča i bakar-sulfata, Bordovska čorba je bila prvi komercijalni fungicid, efikasan protiv širokog spektra patogena u različitim zasadima i usevima. Posledično, sve do pred kraj XX veka, uobičajene količine primene bakra kretale su se od 20 do 30 kg/ha, a u izuzetnim slučajevima i 80 kg/ha godišnje.
Bakarni fungicidi se i danas intenzivno koriste zbog svojih brojnih prednosti, među kojima su, pre svega, širok spektar primene, višestruki mehanizam delovanja koji gotovo u potpunosti smanjuje rizik od pojave rezistentnosti patogena, relativno niska toksičnost za kopnene kičmenjake, i povrh svega, niska cena. Dodatno, smanjenje raspoloživih sintetičkih fungicida uslovilo je povećanje upotrebe preparata na bazi bakra. Pored dominantne primene u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, upotreba bakra se značajno ističe i u organskoj poljoprivredi, koja se u velikoj meri oslanja na ove fungicide. Dosadašnja primena bakra u zaštiti bilja, zasnovana je upravo na njegovoj neophodnosti u organskoj poljoprivredi. Primera radi, upotreba bakra u organskom vinogradarstvu može dostići prosečne vrednosti od 5 kg/ha u godinama sa intenzivnom pojavom plamenjače.
Međutim, višedecenijska kontinuirana primena bakra dovela je do akumulacije ovog elementa u zemljištu, dostižući toksične nivoe, čime se narušavajaju funkcije ekosistema, izaziva stres biljaka, smanjuje biodiverzitet mikrobiote i plodnost zemljišta.
Kao odgovor na navedene posledice, Evropska unija je poslednjih godina postavila cilj postepenog smanjenja njegove upotrebe. Maksimalno dozvoljena količina primene bakra u zaštiti bilja se poslednjih decenija sukcesivno smanjivala i trenutno je evropskim zakonodavstvom ograničena na 4 kg/ha godišnje u periodu od 7 godina, odnosno maksimalnih 28 kg/ha, dok je konačni cilj postepeno ukidanje bakra, čemu u prilog govori dodeljivanje stasusa kandidata za supstituciju na teritoriji Evropske unije.
Ipak, zbog kritičnih toksikoloških i ekotoksikoloških svojstava, Evropska komisija razmatra povlačenje ove aktivne supstance iz primene, pa tako mnoge evropske zemlje već preduzimaju korake kako bi smanjile njegovu primenu. Tome u prilog govori činjenica da u državama poput Danske, Švedske i Finske, bakar nije registrovan kao sredstvo za zaštitu bilja u organskoj poljoprivredoj proizvodnji.
Međutim, usled nedostatka alternativa ovim fungicidima, posebno u organskoj proizvodnji, kao jedino kompromisno rešenje ističe se unapređenje formulacija ovih preparata. Time bi se smanjile količine primene, povećanjala efikasnost, a biljke zaštitile od patogena.
Imajući u vidu sve veći značaj tržišta organske proizvodnje, ciljeve strategije razvoja Evropske unije, ali i klimatske promene, rizike po smanjenje prinosa usled prisustva patogena, te nedostatak alternativa, bakar ostaje važan resurs u zaštiti bilja, barem za sada.