Autorice: Dr Dragana Šunjka i MSc Aleksandra Šušnjar
Da bi ostvarile modernu, klimatski neutralnu i konkurentnu ekonomiju koja efikasno koristi dostupne resurse, zemlje Zapadnog Balkana su u novembru 2020. godine priznale Evropsku zelenu agendu (European Green Deal) kao novu strategiju Evropske unije. Ova strategija se oslanja na nekoliko ključnih stavki – dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja, održivu poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju i biodiverzitet.
Jedan od najvažnijih ciljeva pomenute agende su održivi sistemi proizvodnje hrane, u čijoj osnovi je održivi i inkluzivni rast Evropske unije, sa ciljem realizacije do 2050. godine. Obuhvatajući niz strategija i zakona usmerenih ka klimatskoj neutralnosti, biološkoj raznovrsnosti, zdravlju zemljišta i životne sredine, stvoren je povoljan okvir za razvoj, širenje i unapređenje organske poljoprivredne proizvodnje.
Značajnu pažnju u sklopu ove agende privukla je Farm to fork („Od polja do stola“) strategija. Ona kroz sveobuhvatan pristup nastoji da do 2030. godine poboljša održivost poljoprivredne proizvodnje promovišući smanjenje upotrebe hemijskih pesticida i posledičnih rizika njihove primene za 50%, kao i povećanje ukupnih površina pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom na najmanje 25%.
Kako bi se sve navedeno realizovalo, neophodno je prvenstveno podstaći poljoprivredne proizvođače na organski način proizvodnje. Time bi se doprinelo povećanju potrošnje organskih proizvoda i jačanju poverenja na tržištu, o čemu govore i podaci da potrošači sve više cene organske proizvode, smatrajući organsku hranu zdravijom. U prilog tome govori i činjenica da je organska poljoprivreda utvrđena brojnim specifičnim pravilima o dostupnim sredstvima za zaštitu i ishranu bilja, te da su dobijeni proizvodi ekološki prihvatljiviji i pogodniji za dobrobit svih činilaca uključenih u proces proizvodnje.
Da bi podržala kontinuirani rast i održala profitabilno tržište organske hrane, EU je preduzela mere kojima se promovišu organska poljoprivreda, organske kantine i ,,zelene” pijace.
Međutim, pored neophodnog finansijskog ulaganja, organska poljoprivreda zahteva znanje i iskustvo čime bi se sistem proivodnje dodatno unapredio, učinio odživijim i produktivnijim. S tim u vezi, Evropska komisija namerava da opredeli najmanje 30% budžeta za aktivnosti istraživanja i inovacija u oblastima poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, relevantne za organski sektor.
Poznato je da organska poljoprivreda doprinosi zaštiti životne sredine i klime, dugoročnoj plodnosti zemljišta, visokom nivou biodiverziteta i standardima opšte dobrobiti. Međutim, važno je istražiti nove i poboljšane načine proizvodnje organske hrane uz najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. S tim u vezi, potrebno je dodatno poboljšati doprinos organskog sektora održivosti i ekološkim izazovima fokusiranjem na klimatski i ekološki otisak, povećanje genetskog biodiverziteta i prinosa, kao i razvoj alternativa spornim inputima uz što efikasniju eksploataciju dostupnih resursa.