Autorice: Dr Dragana Šunjka i MSc Aleksandra Šušnjar
Kada je reč o insektima u poljoprivredi, štetočine su gotovo uvek prva asocijacija. Međutim, postoje i korisne insekatske vrste, čija je uloga itekako važna, ali se o njoj nedovoljno govori.
Korisne insekte, ugrubo, možemo svrstati u tri kategorije – oprašivači, predatori i parazitoidi. Svojim direktnim delovanjem na poljoprivrednu proizvodnju igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u agroekosistemu, doprinose oprašivanju biljaka i kontroli štetočina.
Oprašivači (polinatori) su od vitalnog značaja za poljoprivredu na globalnom nivou. Oprašivanjem biljaka direktno utiču na povećanje prinosa, krupnoću i oblik plodova. Pored ovog, polinatori direktno utiču i na biološku raznovrsnost, s obzirom na to da omogućavaju oprašivanje i divljih biljnih vrsta, koje su takođe korisne za agroekosisteme. Najznačajniji polinatori u poljoprivrednoj proizvodnji su pčele (medonosne i divlje), bumbari, leptiri, muve. Imajući u vidu da su polinatori poslednjih godina vrlo aktuelna tema, posebno zbog negativnog uticaja intenzivne poljoprivredne proizvodnje i primene agrohemikalija, sve više se ističe značaj njihovog očuvanja i potreba za primenom dobre poljoprivredne prakse. Uništavanje čitavih populacija polinatorskih vrsta usled nepravilne i neadekvatne primene pesticida, ozbiljno je ugrozilo ne samo poljoprivrednu, već i opstanak čovečanstva u celini.
Druga, značajna grupa korisnih insekata su predatori, vrste koje se hrane štetnim insektima i direktno kontrolišu njihovu brojnost. Najpoznatiji predatori pripadaju familiji Coccinelidae (bubamare), koji se prvenstveno hrane lisnim vašima. Interesantan podatak je da jedna bubamara tokom svog života pojede više stotina lisnih vaši i na taj način značajno smanjuje njihovu brojnost. Značajni predatori su i zlatooke (Chrysopidae), koje se takođe hrane lisnim vašima, zatim stenice (Anthocoridae), vilinski konjic (Odonata), trčuljci (Carabidae) i dr. Prisustvo ovih prirodnih predatora važan je element integralne zaštite bilja, gde se teži minimizaciji upotrebe hemikalija, što je ključno za organsku poljoprivredu.
Poslednjih godina, mera zaštite bilja koja sve više dobija na značaju, ne samo u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, je upotreba parazitoida. Za razliku od predatora, koji se hrane štetnim insektima, parazitoidi polažu jaja unutar (endoparaziti) ili na telu domaćina (ektoparaziti), gde se dalje razvijaju dovodeći do uništenja insekta domaćina. Vrlo su specifični u pogledu izbora domaćina i uglavnom preferiraju jednu vrstu, što govori u prilog favorizovanju njihove primene u zaštiti bilja. Brojniji su od predatora, a prema razvojnom stadijumu insekta domaćina kojeg parazitiraju, klasifikovani su na parazitoide jaja, larve, lutke i imaga. Među najvažnije parazitoide ubrajaju se muve iz familije Tachinidae i parazitoidne osice iz familija Ichneumonidae, Braconidae i Chalcididae.
Svi navedeni pozitivni aspekti primene i očuvanja korisnih insekata čine ih nezamenjivim resursom, posebno u organskoj poljoprivredi. Njihovim prisustvom smanjuje se potreba za primenom hemijskih sredstava za zaštitu bilja, doprinosi održivosti agroekosistema i očuvanju zdravlja ljudi. Ono što možemo i moramo da učinimo kako bismo ih sačuvali u organskoj, ali i svakom drugom vidu poljoprivredne proizvodnje, na prvom mestu je smanjenje upotrebe hemijskih pesticida, omogućavanje odgovarajućih staništa (,,hoteli’’ za insekte, košnice), formiranje cvetnih pojaseva i odabir biljaka koje ujedno predstavljaju odgovarajuće stanište, ali i konstantan izvor hrane tokom sezone.