Organsko vinogradarstvo: Priroda sve sama reguliše ako joj date šansu, može lijepo da se zaradi

Vinogradarstvo po načelima organske proizvodnje je vrlo retko zastupljeno kod nas, a na prvi pogled čini se pravim izazovom s obzirom na bolesti koje napadaju vinovu lozu i desetkuju prinose grožđa. Da li je to zaista tako pitali smo Branislava Anđelića, vlasnika vinarije Plavinci iz Zaklopače (Gročansko vinogorje), koji je jedan od pionira proizvodnje organskog vina u našoj zemlji.

Do 2 hektara površine ne treba vam nikakva mehanizacija

Kako kaže naš sagovornik, on nije imao nikakvog iskustva niti porodične tradicije u poljoprivredi, te je gledao kako da što jednostavnije krene u vinogradarstvo. Pri organskom uzgoju vinove loze, posebno na malim površinama do 2 hektara, vam u suštini ne treba nikakva mehanizacija.

Zemljište se ne obrađuje, nego samo kosi, a za to je dovoljna i ona obična kosilica za travu ili trimer. Prska se iz leđne kante. U njegovom slučaju je, ističe on, pošto je odabrao da gaji sorte otporne na bolesti, i to prskanje svedeno na dva ili tri puta u sezoni.

„Morao sam sve da naučim od nule, a nisam imao koga da pitam jer u Srbiji nije bilo organskih vinograda. Zato sam mnogo čitao, na žalost sve stranu literaturu. Sada mogu da se nađu i knjige na srpskom, ali tada ih nije bilo. U tom čitanju sam se često doticao i teme o održivoj poljoprivredi, uticaju čoveka na prirodu, štetnosti hemikalija. I mic po mic sam postao veliki pobornik organske proizvodnje, radi svog zdravlja i radi opstanka života na Zemlji”, rekao je Anđelić, inače magistar ekonomskih nauka i stručnjak za finansije i organizaciju poslovanja.

Gaji panoniu, regent i marselan

Njegovi vinogradi su na površini od 1,25 hektara, a proizvodi oko 4.000 flaša vina godišnje. Jedan od vinograda još nije u punom rodu, pa očekuje da na kraju to bude od 5 do 6 hiljada flaša godišnje.

„Odlučio sam se za hibridne i otporne sorte radi jednostavnosti uzgoja. Imam panoniu, belu sortu nastalu u institutu u Sremskim Karlovcima koja je slična Rajnskom rizlingu. Ona daje sveža, poletna vina dok su mlada, a ima i potencijal za ozbiljno starenje ako se napravi sa potpuno zrelim grožđem i uz kraću maceraciju. Za crveno vino sam odabrao nemačku sortu regent, koja daje veoma tamna vina mediteranskog stila. Ja je pravim sa kraćom maceracijom i odležavanjem od svega 18 meseci u starim buradima, tako da je vino sa mekim taninima i izrazito voćno”, rekao je ovaj vinogradar za naš portal.

On ističe da ova sorta omogućava i potpuno drugačija vina ako se radi duga maceracija u novim baricima i odležavanje od nekoliko godina, ali on trenutno nije zainteresovan za taj stil. Za roze vino je zasadio francusku crnu sortu marselan. Ima svega 200 čokota, ali ta sorta zaista mnogo rađa i on je ne proređuje jer mu baš takva treba za roze.

Kada bi se ograničavao prinos, od nje bi moglo da se dobije izvanredno, jako, gusto crveno vino, rekao je naš sagovornik, koji tvrdi da mu je izrazito žao što nije počeo da se bavi poljoprivredom mnogo ranije.

Koristi bakar i sumpor za zaštitu, glavna prihrana je zelenišnim đubrivom

„Ovo je jako ispunjavajuća delatnost. Gledate kako nastaje vaših ruku delo i osećate se ponosno, zadovoljno. Na zdravom ste vazduhu, fizički ste aktivni. A može od toga i lepo da se živi ako je čovek spreman da sluša nauku i ne traži prečice. Nema u poljoprivredi žurbe ni preskakanja koraka. Znanje, metodičnost i strpljenje su ključ za uspeh”, istakao je Anđelić.

On koristi samo bakar i sumpor za zaštitu i to mu je, kako navodi, dovoljno. Primenjuje i preparate od morskih algi koji jačaju prirodni imunitet biljke i veoma pomažu u smanjenju intenziteta bolesti. Insekticide ne koristi.

U organskoj proizvodnji je, kako ističe, važno obezbediti veliku raznovrsnost biljaka u i oko vinograda koje služe kao staništa korisnim insektima. Oni se bore protiv štetnih insekata. Za sve ove godine nije imao nikakve štete od insekata, priroda sve to sama reguliše ako joj date šansu.

„Glavna prehrana je zelenišnim đubrivom. Postojeće rastinje u vinogradu, koje se ponekad obogati semenom leguminoza i žitarica, ostavi se da raste do sredine maja, neposredno pred cvetanje, a zatim pokosi i ostavi da trune. Drugo košenje je u septembru. Treće u novembru. To značajno povećava količinu humusa u zemljištu i stajnjak nije potreban. Pravim macerate od rastavića i folijarno primenjujem radi dodavanja kalijuma i fosfora, a za mikroelemente pravim čaj od komposta od biljnih ostataka sa imanja, isto folijarno”, rekao je nam je Branislav Anđelić.

Ako ne koristite mehanizaciju to je mnogo sati svakodnevnog hodanja

Kako kaže, ako ne koristite mehanizaciju, bavljenje vinogradarstvom po organskim principima je prilično zahtevno. Pošto se ne koriste sistemici, već samo kontaktna sredstva, ona nemaju kurativno dejstvo već samo preventivno i zbog toga morate stalno da boravite u vinogradu, da posmatrate, zagledate, opipavate. To je mnogo sati svakodnevnog hodanja.

Tu je onda košenje, okopavanje motikama u redu prvih 4, 5 godina dok vinograd ne stasa. Prskanje leđnom kantom. Ako nemate otporne sorte kao ja, to je bar desetak puta u sezoni, tvrdi naš sagovornik.

„Većinu svojih vina prodajem direktno krajnjim kupcima preko internet prodavnice i u samoj vinariji. Ima nekolicina vinoteka i prodavnica organske hrane koji drže moja vina, kao i tri-četiri restorana. To je za moju količinu dovoljno da se sve proda. Ima i nešto malo izvoza, ali je to beznačajno. Od prošle godine pravim i vino od sorte tamjanika”, rekao je on za kraj.

Izvor: agromedia.rs