Autorica: prof. dr Dragana Šunjka
Zaštita zdravlja bilja radi postizanja visokih prinosa i dovoljne količine hrane, s jedne, i odgovarajući kvalitet proizvoda, s druge strane, najznačajniji su zadaci savremene poljoprivredne proizvodnje. Međutim, intenzivna, a posebno neadekvatna primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja dovela je do rastuće zabrinutosti u pogledu zdravstvene bezbednosti hrane. Kako bi se o značajnoj temi kao što je prisustvo pesticida u poljoprivrednim proizvodima moglo govoriti, potrebno je pojasniti neke osnovne pojmove.
Pesticidi su proizvodi hemijskog ili biološkog porekla, koji se koriste za suzbijanje štetnih organizama, a obuhvataju sredstva za zaštitu bilja i biocide. Najčešće se podela sredstava za zaštitu bilja izvodi prema vrsti štetnog organizma koje suzbija, pa su tako najzastupljeniji herbicidi (suzbijaju korove), fungicidi (suzbijaju gljive prouzrokovače biljnih bolesti) i insekticidi (suzbijaju štetne insekte). Pored ovih, postoje i druge, ali manje zastupljene grupe sredstava za zaštitu bilja.
U skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, upotreba pesticida podrazumeva izbor isključivo preparata registrovanog za primenu u određenoj biljnoj vrsti, aplikaciju u propisanoj količini/koncentraciji i poštovanje karence, odnosno vremena koje mora da protekne do primene pesticida do berbe ili žetve. Na ovaj način količina primenjenog jedinjenja svodi se na prihvatljiv nivo, obzirom da se tokom ovog perioda pesticid razgradi do količine koja nije štetna za zdravlje ljudi. Ova vrednost predstavlja maksimalno dozvoljenu količinu (MDK) ostataka pesticida u hrani i zakonski je propisana za svaku aktivnu supstancu u svim poljoprivrednim kulturama u kojima se to jedinjenje primenjuje. Određivanje maksimalno dozvoljenih količina ostataka pesticida se ne vrši na nacionalnom novu, već se ove vrednosti preuzimaju iz odgovarajućih dokumenata EU.
Naime, nakon primene, pesticidi se u manjoj ili većoj meri, određeni vremenski period, zadržavaju na tretiranim biljkama. Deo pesticida koji se na biljkama zadržava nakon uticaja meteoroloških faktora i drugih procesa su rezidue ili ostaci. Pesticidi se zadržavaju na površini biljke (ekstrakutikularni), u njihovoj ljusci (kutikularni) ili unutar pulpe (subkutikularni), u zavisnosti da li se radi o kontaktnim ili sistemičnim jedinjenjima. Iako je za očekivati da se pravilnom primenom ostaci ili rezidue pesticida svode na minimum, kontrola njihovog prisustva u poljoprivrednim proizvodima je neophodna.
Sa aspekta zdravstvene bezbednosti, od izuzetnog značaja je kontinuiran monitoring prisustva ostatka henijskih pesticida, posebno u voću i povrću koje se u velikoj meri konzumira u svežem stanju, ali i adekvatno postupanje prilikom pripreme hrane. Sa površine, pesticidi se uklanjaju pranjem pod mlazom vode, potapanjem, skidanjem spoljašnjih listova, odnosno cvetova, dok se kutikularni eliminišu odstranjivanjem ljuske. S druge strane, ostatke unutar ploda moguće je ukloniti ili smanjiti termičkom obradom, ukoliko se radi o termolabilnim jedinjenjima, dok izlaganje niskim temperaturama (zamrzavanje) ne utiče na nivo prisutnih pesticida. Obzirom na broj tretiranja neophodan za zaštitu od štetnih agenasa, u riziku od povećanog sadržaja ostataka pesticida su posebno plodovi jabuke, breskve, jagode, grožđa, paradajza i paprike, te spanać i zelena salata. Veliki broj bolesti i štetočina javlja se u periodu neposredno pred zrenje ili u fazi tehnološke zrelosti, te primena pesticida u ovom periodu predstavlja dodatan rizik.
Odgovarajući kvalitet voća i povrća u interesu je i potrošača i proizvođača. Da bi rezultati bili validni, proveru prisustva ostataka pesticida u proizvodima iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje moraju sprovoditi laboratorije akreditovane za ovaj tip analize. Posebno je važno prilikom ispitivanja proveriti sadržaj ostataka aktuelnih jedinjenja, odnosno aktivnih supstanci registrovanih za primenu u zaštiti useva i zasada.
Kako bi se podigla svest o značaju ove teme, Environmental Working Group na godišnjem nivou objavljuje vodič za potrošače, zasnovan na rezultatima analize više od 46000 uzoraka 46 vrsta voća i povrća. Na osnovu ovih rezultata formira se lista od 12 vrsta voća i povrća sa najvećom frekvencijom pojave ostataka pesticida (Dirty Dozen) u okviru uobičajene poljoprivredne prakse, te je poželjno koristiti ih iz organske proizvodnje, kad god za to postoji mogućnost. Istovremeno, data je lista od 15 vrsta voća i povrća (Clean Fifteen) najmanje tretiranih pesticidima, te se sa velikom sigurnošću mogu koristiti i plodovi iz konvencionalne proizvodnje.
I Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) svake godine objavljuje izvestaje o stanju na tržištu kada su u pitanju ostaci pesticida u hrani. Prema rezultatima za 2019. godinu, kod 96,1% od ukupno 96302 analizirana uzorka ostaci pesticida nisu prelazili dozvoljene vrednosti, dok su ostaci iznad propisane granice nađeni kod 3,9% uzoraka. U odnosu na 2016. godinu, nivo rezidua pesticida povećao se kod jagoda (sa 1,8% na 3,3%), kupusa ( sa 1,1% na 1,9%) i vinskog grožđa (od 0,4% do 0,9%), dok je smanjenje utvrđeno u plodovima breskve (sa 1,9% na 1,5%), jabuke (sa 2,7% na 2,1%), paradajza (sa 2,6% na 1,7%). %), i u zelenoj salati (sa 2,4% na 1,8%). Da bi se procenio akutni i hronični rizik po zdravlje potrošača, pored ovog, neophodno je proceniti i izloženost ostacima pesticida u ishrani i uporediti ih sa vrednostima zasnovanim na zdravstvenim smernicama.
Kada se govori o ostacima pesticida, neophodno je naglasiti da se prilikom izbora poljoprivrednih proizvoda namenjenih za ishranu odojčadi i male dece mora posebno voditi računa. Maksimalno dozvoljene količine rezidua pesticida za hranu namenjenu odojčadi i deci do tri godine su 10 puta manje od onih za odrasle. Ovo praktično znači da ostaci pesticida u poljoprivrednim poizvodima ne smeju biti detektovani, pa je za ishranu ovih osetljivih grupa najbolje koristiti organski proizvedeno voće, povrće i žitarice.
Proizvodnja hrane u uslovima konvencionalne i integralne poljoprivredne proizvodnje svakako zahteva kontrolu prisustva ostataka ovih jednjenja u poljoprivrednim proizvodima. Međutim, jedan od najefikasnijih načina za smanjenje izloženosti pesticidma je uvođenje u ishranu proizvoda iz ekološke poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o sertifikovanoj organskoj proizvodnji ili proizvodima poznatog porekla, dok idealnu alternativu svakako predstavlja zasnivanje sopstvene poljoprivredne proizvodnje.