RESVERATROL – MIT ILI ČUDO PRIRODE?

Autorica teksta: MSc Aleksandra Šušnjar

Danas, u doba intenzivnog razvoja farmaceutske i kozmetičke industrije, možemo primetiti sve veći broj artikala koji sadrže ili su obogaćeni resveratrolom, kao jedinjenjem sa značajnim zdravstvenim benefitima, tzv. ,,eliksirom mladosti“.

Međutim, resveratrol je mnogo više od toga. Počeci istraživanja vezanih za ovo jedinjenje datiraju mnogo dalje od svega par decenija, koliko je aktuelan u svetu. Njegova istorija se može pratiti unazad više od 2000 godina, kada su ekstrakti biljaka bogatih resveratrolom korišćeni za lečenje mnogih zdravstvenih tegoba. Tek 1939. godine je prvi put izolovan kao čisto jedinjenje iz  čemerike (Veratrum grandiflorum) od strane japanskog naučnika Michio Takaoka. Ipak, ovo otkriće nije izazvalo lavinu istraživanja na ovu temu, već baš suprotno. Tek poneki pregledni rad bi bio napisan i sve je išlo ka tome da ovo jedinjenje padne u zaborav. Bilo je potrebno nekoliko decenija vremenske distance, da bi se podstakla znatiželja u svetu nauke kako bi se pronašli novi izvori ovog jedinjenja, njegov potencijal što više proučio, a svetu dali odgovori i moguća rešenja nekih zdravstvenih tegoba.

Proučavanje resveratrola doživelo je ekspanziju tek pred kraj XX veka, nakon otkrića njegovih benefita po kardiovaskularni sistem. Tada je takođe utvrđeno da ga u izobilju ima u crnom vinu. To otkriće je ukazalo na mogući uzrok fenomena ,,francuskog paradoksa”, zbog kojeg se smatra da se Francuzi, uprkos ishrani bogatoj testima, crvenim mesom, puterom i sirom, ističu po relativno niskoj stopi srčanih oboljenja. Vremenom su utvrđena i mnoga druga  blagotvorna dejstva ovog jedinjenja poput antikancerogenog, antiupalnog, antioksidativnog, imunomodulatornog i neuroprotektivnog.

Pored biljaka koje su korišćene u tradicionalnoj kineskoj medicini, kao što je japanski čvorasti korov (Polygonum cuspidatum), prisustvo resveratrola vremenom je utvrđeno i u kikirikiju, kakaou, paradajzu, borovnicama, eukaliptusu, grožđu.

Od svih navedenih izvora resveratrola koji su zastupljeni u ishrani, posebno se istaklo grožđe sa svojom, već pomenutom, najpoznatijom prerađevinom – vinom. Ustanovljeno je da je resveratrol jedan od najvažnijih polifenola u grožđu, kojeg odlikuju antioksidativna svojstva. Ukoliko znamo da nas antioksidanti štite od štetnih molekula uklanjajući ih iz organizma i smanjujući rizik od oksidativnog stresa, onda nam je i jasan značaj resveratrola kada je zdravlje u pitanju.

Međutim, kada govorimo o značaju resveratrola po vinovu lozu, svrstavamo ga u grupu fitoaleksina, metabolita koji imaju zaštitnu ulogu. Njegova sinteza se podstiče u uslovima stresa, bilo da je reč o infekciji fitopatogenim mikroorganizmima, suši, UV zračenju, povredama i sl. U tom slučaju, on pomaže biljkama u prevazilaženju stresnih perioda time što formira hemijsku barijeru u ćelijama, sprečavajući narušavanje njihovog metabolizma. Među pomenutim uzrocima, posebno se ističu infekcije fitopatogenim mikroorganizmima, koje u najvećoj meri indukuju stvaranje ovog jedinjenja. Istovremeno, po ostvarenju infekcije, resveratrol deluje na patogene ograničavajući ih i sprečavajući dalje napredovanje infekcije, sve dok uslovi sredine postanu nepovoljni za njihov dalji razvoj i reprodukciju.

S obzirom na to da smo svedoci sve očiglednijih posledica primene hemijskih sredstava za zaštitu bilja, činjenica da same biljke sintetišu jedinjenja koja će ih štititi od mnogih negativnih uticaja, predstavlja veliki potencijal u vinogradarstvu i zaštiti vinove loze. U nedostatku informacija koje bi sve to dodatno potkrepile, stvoren je prostor za istraživanja vezana za prisustvo resveratrola u autohtonim i introdukovanim sortama vinove loze naših prostora, i mogućnost njegove praktične primene.

Sa tim ciljem, započeta je realizacija bilateralnog projekta Republike Srbije i Slovenije, pod nazivom ,,Resveratrol u grožđu autohtonih sorti vinove loze iz tri različita sistema gajenja” koji sprovode Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu (rukovodilac prof. dr Dragana Šunjka) i Biotehnički fakultet Univerziteta u Ljubljani (rukovodilac prof. dr Tomaž Polak). Istraživanja ovog projekta umnogome će podstaći promociju autohtonih sorti vinove loze, naglasiti značaj proizvodnje vina sa geografskim poreklom i ohrabriti vinogradare da proizvodnju usmere ka organskom vinogradarstvu, o čemu će dodatno biti reči.