Autorica teksta: doc.dr Dragana Šunjka i Prof.dr Slavica Vuković
Prema zvaničnim podacima FAO, bez primene pesticida samo u toku jedne godine, bolesti, štetni insekti i korovi smanjili bi svetsku proizvodnju hrane za 25-30%. Međutim, intenzivna, a često i neadekvatna, primena pesticida dovela je do niza posledica, kako po samu poljoprivrednu proizvodnju, tako i po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ostaci pesticida u hrani i njihovo nagomilavanje u životnoj sredini, posebno u vodi i zemljištu, najznačajniji su problemi savremene poljoprivrede.
Da bi se upotreba pesticida redukovala, a zaštita bilja realizovala sa što manje rizika, u primenu je neophodno uvesti biopesticidne preparate. Biopesticidi su prirodni proizvodi za zaštitu bilja, koji štetne organizme suzbijaju netoksičnim mehanizmima. Aktivnu supstancu biopesticida čine živi organizmi (gljive, bakterije, virusi, kvasci, protozoe, nematode, grinje, insekti), etarska ulja ili biljni ekstrakti. Prema vrsti štetnih organizama koje suzbijaju, biopesticidi se dele na biofungicide, bioinsekticide, bioakaricide, bionematocide, bioherbicide. Danas, grupe biopesticida koje su najviše zastupljene u zaštiti bilja su biofungicidi i bioinsekticidi.
Prednosti biopesticida su brojne – prirodno poreklo; manja toksičnost od hemijskih sredstava; utiču samo na ciljnu grupu štetočina za razliku od hemijskih, koji mogu da utiču i na korisne insekte, ptice i sisare; kraća karenca; primenjuju se u različitim tipovima biljne proizvodnje; veoma brzo se razgrađuju u životnoj sredini. Vrlo je značajna i činjenica da biopesticidi značajno doprinose smanjenju razvoja rezistentnosti štetnih organizama.
Pored primene u organskoj poljoprivredi, gde biopesticidi predstavljaju isključivu meru, intenzivno se radi na njihovom uvođenju u integralnu, kao i u konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju. Naime, primena bioloških agenasa u integralnoj zaštiti bilja omogućava razvoj održive poljoprivredne proizvodnje i smanjuje potrebu za hemijskim sredstvima.
Danas, biopesticidi čine svega 4-5% globalnog tržišta pesticida, ali se procenjuje da bi ovaj udeo u narednom periodu mogao da se poveća na oko 20%. Na tržištu EU dostupno je 60 aktivnih supstanci biopesticida, dok je na tržištu Sjedinjenih američkih država taj broj preko 200. Iako se biopesticidi komercijalno koriste više od 60 godina, relativno mali broj preparata na tržištu EU povezan je sa složenošću propisa pri njihovoj registraciji u cilju stavljanja u promet.
Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i zaštita životne sredine moraju biti imperativ savremene poljoprivredne proizvodnje, što neminovno uključuje i primenu biopesticida. Da bi se ovo ostvarilo, neopodno je podizanje svesti o značaju biopesticida, a jedan od efikasnih načina je i edukacija, ne samo studenata agronomije, već i iskusnih proizvođača i onih koji u svoju poljoprivrednu priču tek kreću. Kao doprinos navedenom, od skoro je dostupan udžbenik Biopesticidi (http://polj.uns.ac.rs/sr/node/3399), gde je osim osnovnih definicija, značaja i podele biopesticida, posebna pažnja posvećena zaštiti bilja u organskoj proizvodnji, te pojmovima od značaja za ispravnost i zdravstvenu bezbednost poljoprivrednih proizvoda. Knjiga je namenjena svima koji treba da se upoznaju sa biopesticidima i njihovom primenom u zaštiti bilja, kako onima koji su uključeni u nastavu, tako i onima koji rade u nauci i privredi.